Kako su početkom decenije postale stvar koja polako ulazi u mainstream, bespilotne letelice prešle su veliki put od entuzijasta i modelara do robe široke potrošnje. Uprkos regulatornim telima za avijaciju koja su brzo reagovala i uvela posebne dozvole za korišćenje dronova, a među kojima se našla i Srbija, industrija letelica na daljinsko upravljanje nije sedela „skrštenih ruku“ i čekala na odobrenje – već je nametnula svoja pravila i tako kreirala čitav sektor koji u ruke običnog korisnika stavlja izuzetno naprednu tehnologiju.

I dok mnogi na reč „dron“ danas uglavnom reaguju pomišljajući na letelicu bele boje koja pomalo liči na igračku (da, govorimo o popularnoj Phantom seriji), upotreba dronova daleko je veća u komercijalne svrhe, a nikako ne smemo zaboraviti ni upotrebu od strane vojske koja se u prethodnoj deceniji pokazala kao najznačajniji faktor za razvoj tehnologije letenja koja je danas doslovno dostupna na policama širom sveta.

Komercijalna upotreba daleko ispred rekreativne

Bespilotne letelice brzo su pronašle primenu u agrokulturi, danas su nezamenljiv alat pri uklanjanju mina, ali i građevinskoj industriji te industriji upravljanja zemljom. Štaviše, dronovi su brzo postali jedna od zanimljivijih industrija koju investitori rado prate i u koju ulažu, a nebrojeno je mnogo startapa i malih kompanija čiji rad predstavlja osnovu za dalji razvoj bespilotnih letelica i njihovih funkcija.

BI Intelligence izveštava kako će prema procenama čitava industrija bespilotnih letelica prihodovati neverovatnih 12 milijardi dolara do 2021. godine, sa sadašnjih 8 koliko je potrošeno na dronove u 2015. godini. Isporuka rekreativnih dronova porašće za čak četiri puta u tom periodu, dok će cene samih dronova opadati, čineći tehnologiju još dostupnijom širem potrošačkom krugu.

Ipak, više letelica na daljinsko upravljanje u vazduhu znači i više rizika. Mogućnost blokiranja letenja na određenim lokacijama kao što su aerodromi i vladine zgrade (popularno geo-fencing), ali i neophodne dozvole za letenje ovim letelicama, mogu pružiti viši stepen sigurnosti, starajući se da dronovima upravljaju one osobe koje su svesne njihovih mogućnosti i koje znaju kako sigurno da ih koriste.

Da letelice na daljinsko upravljanje više nisu igračke, govori nam upravo podatak da se ovi uređaji danas koriste kako bi operateri na zemlji uočili fizički kvar na mreži, kako bi se iz vazduha snimio obim požara, ali i detektovalo da li su usevi zdravili ili ne.ž

Snimanje dronom iz vazduha. Dron BiH. Aero snimanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *